Под постом се подразумева уздржавање од извесне хране, претежно мрсне, и пића на извесно време.

Постоје неколико степена поста:

 - када један пут у току дана узимамо храну без уља и вина, и то претежно не кувану, суву – тзв. сухоједење;

када узимамо храну, такође без уља и вина, више пута на дан али кувану у водом – тзв. пост на води;

 - када узимамо храну која је спремана са уљем, више пута у току дана. Код оваквог начина поста можемо користити вино и алкохолна пића, у одређеним количинама, ракове, лигње, шкољке и остале рептилије – ово је тзв. пост на уљу и вину;

 - када узимамо храну која је спремана са рибом, такође више пута у току дана – тзв. пост на риби.

Значи за време поста се уздржавамо од употребе меса и месних прерађевина, млека и производа од млека и јаја, на за то одређено време.


Божићни пост (28. новембар – 6. јануар)

– У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја;

од 28. новембра до 30. децембра: понедељком, средом и петком постимо на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби;

а од 31. децембра до 6. jануара: понедељак, среда, петак на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу. Риба се једе на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води“.






Хришћански пост

---

Пост у православном хришћанству представља уздржавање од одређене врсте хране („мрсне“), као и од сваког облика грешних дела, помисли и жеља. Поред молитве, и свега што служи духовном животу, црквени оци приписују и посту нарочиту важност. Они су посматрали тело и душу као једну целину и тако их и третирају у свим њиховим манифестацијама. Душа делује на тело како живоносно, тако и смртоносно, што у обратном случају исто и за тело значи. Нема остварења ни испуњења човекове личности ако све силе душе: разум, воља и осећање, као и тело узајамно не суделују. Али, то није могуће постићи без прихватања поста, и душевног и телесног.

Сврха и намена поста

---

Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Тело које у греху има заједничко учешће са душом, треба са њом у и врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно – тамо где је истина, и тамо где је лаж.